Location map of Lijevče.

Lijevče, also the Lijevče field (Serbo-Croatian: Lijevče polje, Serbian Cyrillic: Лијевче поље), is a small geographical region in northern Bosnia and Herzegovina; a plain situated between the rivers Sava and Vrbas, and Mount Kozara. It includes settlements part of Gradiška, Srbac and Laktaši, in the Banja Luka Region of the Republika Srpska entity. It is part of the wider Bosanska Krajina ("Bosnian Frontier") historical region.

Geography

The macro-mountain of the Vrbas river at the mouth of the Sava is called Lijevče polje, and the name refers to the plain which extends from the left bank of Vrbas, downstream from Klašnica, in a length of around 34 kilometres.[1] Towards the north the depression funnel extends and it almost reaches to Gradiška, so that the Sava river is its northern border. [1] It is roughly in the beginning of Vrbas, between Sava in the north, Prosara in the west, Motajica in the east, and Kozara in the southwest.[2][3] The western border of the plain is determined by contour lines of 120 metres above sea level towards Potkozarje.[1] The total area of the field is about 500 kilometres.[1] The boundaries give the plain a roughly triangular outline.

Crossing over soft alluvial soil, the Vrbas river and its tributaries have changed their courses, creating numerous meanders, backwaters and breaking new beds.[1] In 1943, Vrbas broke a new mouth of the Sava, around 350 metres upstream from the previous one.[1] The part by the Sava is of alluvial-barred character and is partly exposed to the annual floodings of Sava.[1]

The large ponds of Bradač and Jovač are still visible on satellite image.[4] Matura is the old course of the Vrbas, which bed tends to move eastward.[4] The earliest mention of this stream is from 1443, when it was recorded in a charter as „aqua piscatura Mlaterma vocata“.[4]

It is an agricultural region,[3] with highly fertile land.

Name

The name of the valley is derived from the late medieval city of Levač which was located on the territory of modern settlement Laminci Sređani.[4] Spreading of the city name on the plain along the lower course of the Vrbas contributed also to the establishment of the Lefče nahiya (sr. Лефче, Turkish: nahiye Lefçe) in the beginning of Ottoman rule.[4] Here, as in many other cases, the Ottomans took the already existing name.[4] The Levač field ("Lewach campus"), appears in written sources before the Ottoman nahi was established (1540).[4] The first preserved mention of this name, as a synonym to the "field of Vrbas" ("campus Orbaz"), is from a letter of Slavonian magnate Ludovik Pekri, dated May 1537.[4] Pekri reported to Ferdinand II, Archduke of Austria about the Ottomans who had left their horses grazing on "the field of Vrbas".[4] In April 1538, Croatian-Slavonian Ban Petar Keglevich used the name in a Hungarian form transcribed into Latin - ager Lewachmezed (Hungarian: Lewachmező), valley of Levač field (долина Левач поље).[4]

In June of the same year, there was another record of Ottomans leaving their horses „in campo Lewach“.[5] In the end of 1538, Ban Toma Nadazhdi proposed to one of the ban's with cavalry to "campum Levacz invader et omnia Illic Flamma et ferro miscere", while another part of the army would simultaneously attack with ships and infantry and again liberate Bosanska Gradiška from the Ottomans.[5]

Settlements

The region spans over Gradiška in the northwest, Srbac in the northeast, and Laktaši at the southern point of the plain. Its seat is Gradiška. It includes the following settlements:

History

During World War II, the Battle of Lijevče Field was fought between Croatian Ustashe and Serb Chetnik forces in this region.[6][7]

Monuments

See also

References

  1. ^ a b c d e f g Mrgić 2007, p. 1: "Макроплавина реке Врбас при њеном ушћу у Саву назива се Лијевче поље, и то име се односи на равницу која се простире са леве обале Врбаса, низводно од Клашница, у дужини од око 34 километара. Ка северу се низија левкасто шири и на западу допире скоро до Босанске Градишке, тако да је река Сава њена северна граница. Западна граница ове низије одређена је изохипсом од 120 метара надморске висине према Поткозарју. Укупна површина Лијевче поља износи око 500 км. Прелазећи преко меког алувијалног тла, река Врбас и њене притоке мењале су своје токове, градећи бројне меандре, мртваје и пробијајући нова корита. Године 1943, Врбас је пробио ново ушће у Саву, око 350 метара узводније од пређашњег. Посавски део је алувијално-баровитог карактера и делимично је изложен годишњим изливањима реке Саве."
  2. ^ Srpsko istorijsko-kulturno društvo "Njegoš" 1961: "Лнјевче По.ъе Од Саве до Бања Луке, од Врбаса до огранака планине Ко- заре и Просаре, простире се равно Лијевче Поље, пресечено скоро на пола друмом Бања Лука - Босанска Градишка."
  3. ^ a b Prosveta 1978, p. 406: "ЛИЈЕВЧЕ, равница у северној Босни. око доњег тока Врбаса и у подручју Саве, између планина Козаре и њених огранака. Просаре, Мотајице и др.; пољопривредни рејон; гл. место Босанска Градишка."
  4. ^ a b c d e f g h i j "Овеће баре Брадача и Јовача видљиве су и данас на сателитском снимку. Матура представља стари ток Врбаса, чије корито има тенденцију да се помера ка истоку. Најстарији помен овог водотока потиче чак из 1443. године, када је у једној повељи забележено „aqua piscatura Mlaterma vocata“. Назив ове равнице потиче од имена позносредњовековног града Левача који се налазио на простору данашњег насеља Ламинци (Сређани), и чија ће историја бити представљена у овом раду. Очувању и ширењу имена града на равницу уз доњи ток Врбаса допринело је и формирање нахије Лефче у најранијем периоду османске власти. Међутим, као и у многим другим случајевима, и овде се показује да су Османлије само преузеле већ постојећи назив. Наиме, „поље Левач“ – campus Lewach, јавља се у писаним изворима пре него што је формирана османска нахија (1540). Први сачувани помен овог назива, као синонима за „поље Врбаса“– campus Orbaz, налази се у писму славонског великаша Лудовика Пекрија из маја 1537. године. Он је краљу Фердинанду Хабсбуршком јавио како су Турци пустили своје коње на испашу на „поље Врбаса“. Априла наредне, 1538. године, хрватско-славонски бан Петар Кеглевић је у свом писму употребио назив Лијевче поља у облику мађарске сложенице транскрибоване на латински - ager Lewachmezew, заправо Lewachmező, дословно „долина Левач поље“.
  5. ^ a b " Јуна исте године, поново је јављено да Турци своје коње напасају „in campo Lewach“. Крајем 1538, бан Тома Надажди је предлагао да један од банова с коњицом „campum Levacz invadere et illic omnia flamma et ferro miscere“, док би истовремено други део војске, бродовима и пешадијом напао и поново освојио (Босанску) Градишку од Османлија."
  6. ^ "У повлачењу кроз Босну он се показао правим херојем, али је пао као жртва усташких тенкова на Лијевче Поље, априа 1945. године. Погинуо је у 30. години живота. Булић П. Новак, рођен 1894. године, угледна личност у селу.
  7. ^ "Четници у почетку бојажљиво, а затим све чешће, пре- лазе у Лијевче поље. Састају се и поздрављају са жандар- мима НДХ, а понекад заједнички пију и пјевају у сеоским крчмама. Залазе и по кућама, агитују и пријете. Једног ..."
  8. ^ "РАЗБОЈ ЛИЈЕВАЧКИ, село на левој обали реке Врбас, у Лијевче пољу, 45 ктп северно од Бањалуке (Ре- публика Српска). Храм посвећен Преображењу Господњем подигнут је у првој половини XX в. од тврдог ма- теријала."

Sources

  • "Лијевче". Мала енциклопедија Просвета (Mala enciklopedija Prosveta). 2. Belgrade: Prosveta. 1978. (in Serbian)
  • Srpsko istorijsko-kulturno društvo "Njegoš" u Americi (1961). Glasnik Srpskog istorijsko-kulturnog društva "Njegoš"., Volumes 7-8 (in Serbian). Njegoš.
  • Mrgić, Jelena (2007). "Lijevče polje: Some notes on the settlements and environment, 15th-19th century" (in Serbian). Belgrade. Cite journal requires |journal= (help)